LIBER покреће Радну групу за дигиталне хуманистичке науке

Дигитализација је отворила збирке многих европских истраживачких библиотека за нове методе истраживања у хуманистичким наукама. Ипак, нису све библиотеке биле у могућности да учествују у овоме упркос великом потенцијалу за сарадњу.  Да би се поспешиле постојеће активности и охрабриле заинтересоване библиотеке, LIBER (Лига европских истраживачких библиотека) је успоставио Радну групу за дигиталне хуманистичке науке и сада тражи заинтересоване чланове. Они могу да се јаве једном од ко-председавајућих ове Радне групе: Андреасу Деквицу, главном библиотекару на Хумболт универзитету или Лоте Вилмс, саветници за дигиталну ученост у Националној библиотеци Холандије, са кратким описом досадашњег искуства и начина на који могу да допринесу раду групе.

Дигиталне хуманистичке науке 
”Дигиталне хуманистичке науке представљају област научно-истраживачких  активности на месту где се срећу рачунарство или дигиталне технологије и хуманистичке дисциплине. Могу се дефинисати као нови начини за бављење научним истраживањима, које укључује колаборативно, трансдисциплинарно и рачунарски ангажовано истраживање, учење и објављивање. Оне уносе дигиталне алате и методе у проучавање хуманистичких наука препознајући да свет штампаних извора није више главни медијум за производњу и дистрибуцију знања.” – Википедија
LIBER је наслутио да библиотеке играју кључну улогу унутар дигиталних хуманистичких наука, како је и наведено у нацрту Стратегије LIBER-а 2018-2022 под називом Библиотеке као чворишта за дигиталне вештине и сервисе.
Активности Радне групе
Радна група ће се концентрисати на стварање библиотечке мреже знања око дигиталних хуманистичких наука унутар Европе. Циљ ове мреже знања био би да поспеши дељење знања, унапређивање сервиса за академску заједницу и самим тим јачање односа између европских истраживачких библиотека и дигиталних истраживача. Ова Радна група ће бити контактна тачка за било коју библиотеку, чланицу LIBER-а, која има питања у вези са дигиталним хуманистичким наукама и имплементацијом у њихове организације.
Сарадња са истраживачким инфраструктурама
Дигитална ученост привукла је веома активну заједницу широм Европе. Истраживачи раде заједнички преко граница својих земаља и проналазе се у европским истраживачким инфраструктурама као што су DARIAH или CLARIN. Оне су природна места за повезивање научне заједнице и уверавање да су библиотеке иделани истраживачки партнери у свом домену.
Да би се олакшала комуникација, одговарајућа Радна група ће бити успостављена унутар истраживачке инфраструктуре DARIAH. Групе ће бити увезане тако што ће омогућити члановима да се укључе у више група и представљају библиотеку или истраживачку заједницу.  Где је то могуће, успоставићемо заједничке активности где се две заједнице могу пронаћи  и радићемо заједно на дисеминацији резултата обе групе. За више информација о DARIAH Радној групи, молимо да контактирате Сали Чејмберс.
Трајање Радне групе
Радна група ће радити две године. Током овог периода, очекујемо да ћемо остварити наш циљ, односно оформити мрежу знања широм Европе. У иделаном случају, заједница ће до тада бити у стању да настави да шири мрежу и без помоћи Радне групе.
Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” укључене су у Радну групу још у фази њеног формирања, а заинтересовани могу да се јаве др Адаму Софронијевићу и Тамари Бутиган Вучај.

5411002223_f38b43fbec_b

Европски грант за српске дигиталне хуманисте

Европска комисија, у оквиру програма за истраживања и иновације Хоризонт 2020, доделила је више од 2,7 милиона евра истраживачима из 12 земаља, међу којима је и Србија, за развој дигиталне инфраструктуре за уметност и хуманистику.

У оквиру награђеног пројекта ДЕЗИР, који ће трајати следеће три године, Центар за дигиталне хуманистичке науке (ЦДХН) при Факултету за медије и комуникације (ФМК) ће предводити и координисати све образовне активности на европском нивоу.

„Искрено се надам се да ће од наших пројектних активности корист имати и друге институције у Србији,” изјавио је Тома Тасовац, директор ЦДХН-а. „За нашу земљу је изузетно важно да се квалитет дигитализације и употребна вредност дигитализованог културног наслеђа подигну на један виши и професионалнији ниво.”

У пројекту ДЕЗИР учествују истраживачи из Белгије, Велике Британије, Израела, Немачке, Пољске, Србије, Финске, Француске, Чешке Швајцарске и Шпаније.

„Свако доба одговара на изазове које му поставља време. Циљ наше институције јесте да развија истраживања и разумевање трансформација кроз које пролазе појединци, култура и друштво у ‘ери комуникација и иновација’.” — истакла је проф. др. Нада Поповић Перишић, емеритус Факултета за медије и комуникације.

Од свог оснивања 2008. године, ЦДХН развија дигиталне алате и методе са циљем да историјско, књижевно, културно и уметничко наслеђе учини доступним, употребљивим и отвореним за креативне рачунарске интервенције.

Од 2015. године, Центар функционише у склопу Факултета за медије и комуникације (ФМК).

Хоризонт 2020 је до сада највећи програм Европске уније за истраживања и иновације са буџетом од скоро 80 милијарди евра које ће бити уложене у периоду од седам година (2014 – 2020).

IMG_4800

Објављена публикација о отвореном приступу

Након успешне организације скупа Музеји и изазови отвореног приступа, задовољство нам је да Вам представимо и електронску верзију публикације Отворени приступ музејској документацији у Србији: искуства, изазови и потенцијали.

Отворени приступ (PDF)

Још једном се захваљујемо свим учесницима, предвачима, панелистима и гостима.

Галерију слика са скупа можете погледати у наставку овог чланка.

Наставите са читањем Објављена публикација о отвореном приступу