Сви чланци од Tamara Butigan

Из блога Емануел Бермес: Зароњена у дигиталну хуманистику у Берлину

Ове године, моја летња пословна путовања нису ме одвела на Ифлу у Пољску (поздрав онима који су тамо), већ “само” на једну сателитску конференцију у организацији Ифлине Секције академских и истраживачких библиотека у сарадњи са међународним организацијама DARIAH и LIBER. Ова конференција, која је одржана у Берлину од 15. до 17. августа, имала је следећу тему: Дигитална хуманстика – прилике и ризици: повезивање библиотека и истраживања а ја сам била позвана као један од двоје уводничара, што ми је пружило прилику да говорим о пројекту Corpus који је у центру мојих интересовања у овом тренутку.

ifladh

Конференција је почела уводним предавањем Томе Тасовца, директора београдског Центра за дигиталне хуманистичке науке, коме је постављено тешко питање: како можемо да дефинишемо дигиталну хуманистику? Тома одговара: са оклевањем. Дигитална хуманистика није једна дисциплина, већ читава колонија пракси.

Презентације следећег дана јасно су илустровале различитост предметних пракси: од организације едитатона на Википедији до креирања збирке архивираног веба о историји уметности, од дубинског истраживања Аполинерове поезије до стварања колаборационог сајта који се бави докуметовањем бразилског архитектонског наслеђа. У својој презентацији дала сам неколико примера пројеката у које је била укључена Национална библиотека Француске, који библиотеци постављају питање стављања на располагање масивних дигиталних корпуса у контексту дигиталне науке (дигитална ученост – израз је за који сматрам да је обухватнији него дигитална хуманистика јер неки од пројеката на којима радимо не долазе из хуманистике). Рут Валак се вратила на ово питање „шта јесте а шта није дигитална хуманистика“, цитирајући Стивена Рамзеја: да ли смо сви већ „едупанкери“ који се бавимо дигиталном хуманистиком занатски средствима која имамо?

Међутим, као Ифлин сателит, ова конференција није била заинтересована за дигиталну хуманистику пер се, већ за улогу библиотека. У својој презентацији, Тома Тасовац је прозвао дигиталне библиотеке који би могле да понуде приступ тексту, али не као статичком објекту, већ у виду услуге и радног процеса, омогућавајући не само коришћење услуге на флексибилан начин путем API-ja (апликационог програмског интерфејса), већ и повратна побољшања текста која би дошла од самих истраживача.

Надовезујући се на ово последње, узео је пример ОЦР-а (оптичког препознавања карактера), подсећајући да се „не треба стидети лошег ОЦР-а“, већ да је веома важно да се дозволи истраживачима да га исправљају.

У овом контексту, дигиталне библиотеке видимо као инфраструктуре које треба да омогуће подједнако добро и блиско и удаљено читање. Оне са дигиталном хуманистиком деле изазов интероперабилности и комуникације. Неки подаци могу да буду у рестриктивном приступу (Тома користи одличан еуфемизам стидљиви подаци), али је веома важно назначити услове под којима их истраживачи могу користити: управо то је циљ будуће „Повеље о поновној употреби података из домена културе“, коју DARIAH и Европеана управо развијају. Уколико вас ова тема интересује, можете да попуните анкету у вези са принципима ове повеље.

Такође се поставља питање какво образовање би било неопходно библиотекарима који ће се бавити овим питањима. Лоте Вимлс, која ради у Лабораторији Краљевске и националне библиотеке Холандије, представила је петодневни образовни програм, који ће кренути почетком нове школске године, и чије основне компоненте дају добру основу за обуку једног дејта библиотекара

Ако о свему овоме желите да сазнате више, размислите о придруживању заједници „ДХ библиотекара“. Имајте на уму постоје две комплементарне радне групе, обе и даље примају заинтересоване чланове: група „Библиотеке“ у оквиру DARIAH-е, коју воде Сали Чејмберс и Тамара Бутиган и група „Дигитална хуманистика“ у оквиру LIBER-а, коју воде Лоте Вилмс и Андреас Дегквиц. А следећа у чему учествујем је симпозијум у октобру у Франкфурту New Directions for Libraries, Scholars, and Partnerships: an International Symposium као и струдијски дан ADEMEC-а (L’Association des Diplômés et des Étudiants du Master de l’École des Chartes – Удружење дипломираних и мастер студената Високе националне школе за изучавање историје)  у Паризу 14. октобра, Humanités numériques et données patrimoniales : publics, réseaux, pratiques. Позивам вас све да дођете, улаз је бесплатан!

Емануел Бермес је заменица директора услуга и мрежа Националне библиотеке Француске и то за научна и техничка питања. Њен блог о интернету, библиотекарству и џему од смокава је под лиценцом CC BY-NC.

LIBER покреће Радну групу за дигиталне хуманистичке науке

Дигитализација је отворила збирке многих европских истраживачких библиотека за нове методе истраживања у хуманистичким наукама. Ипак, нису све библиотеке биле у могућности да учествују у овоме упркос великом потенцијалу за сарадњу.  Да би се поспешиле постојеће активности и охрабриле заинтересоване библиотеке, LIBER (Лига европских истраживачких библиотека) је успоставио Радну групу за дигиталне хуманистичке науке и сада тражи заинтересоване чланове. Они могу да се јаве једном од ко-председавајућих ове Радне групе: Андреасу Деквицу, главном библиотекару на Хумболт универзитету или Лоте Вилмс, саветници за дигиталну ученост у Националној библиотеци Холандије, са кратким описом досадашњег искуства и начина на који могу да допринесу раду групе.

Дигиталне хуманистичке науке

„Дигиталне хуманистичке науке представљају област научно-истраживачких  активности на месту где се срећу рачунарство или дигиталне технологије и хуманистичке дисциплине. Могу се дефинисати као нови начини за бављење научним истраживањима, које укључује колаборативно, трансдисциплинарно и рачунарски ангажовано истраживање, учење и објављивање. Оне уносе дигиталне алате и методе у проучавање хуманистичких наука препознајући да свет штампаних извора није више главни медијум за производњу и дистрибуцију знања.” – Википедија

LIBER је наслутио да библиотеке играју кључну улогу унутар дигиталних хуманистичких наука, како је и наведено у нацрту Стратегије LIBER-а 2018-2022 под називом Библиотеке као чворишта за дигиталне вештине и сервисе.

Активности

Радна група ће се концентрисати на стварање библиотечке мреже знања око дигиталних хуманистичких наука унутар Европе. Циљ ове мреже знања био би да поспеши дељење знања, унапређивање сервиса за академску заједницу и самим тим јачање односа између европских истраживачких библиотека и дигиталних истраживача. Ова Радна група ће бити контактна тачка за било коју библиотеку, чланицу LIBER-а, која има питања у вези са дигиталним хуманистичким наукама и имплементацијом у њихове организације.

Сарадња са истраживачким инфраструктурама

Дигитална ученост привукла је веома активну заједницу широм Европе. Истраживачи раде заједнички преко граница својих земаља и проналазе се у европским истраживачким инфраструктурама као што су DARIAH или CLARIN. Оне су природна места за повезивање научне заједнице и уверавање да су библиотеке иделани истраживачки партнери у свом домену.

Да би се олакшала комуникација, одговарајућа Радна група ће бити успостављена унутар истраживачке инфраструктуре DARIAH. Групе ће бити увезане тако што ће омогућити члановима да се укључе у више група и представљају библиотеку или истраживачку заједницу.  Где је то могуће, успоставићемо заједничке активности где се две заједнице могу пронаћи  и радићемо заједно на дисеминацији резултата обе групе. За више информација о DARIAH Радној групи, молимо да контактирате Сали Чејмберс.

Радна група ће радити две године. Током овог периода, очекујемо да ћемо остварити наш циљ, односно оформити мрежу знања широм Европе. У иделаном случају, заједница ће до тада бити у стању да настави да шири мрежу и без помоћи Радне групе.

Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” укључене су у Радну групу још у фази њеног формирања, а заинтересовани могу да се јаве др Адаму Софронијевићу и Тамари Бутиган Вучај.