Архиве категорија: Догађаји и активности

Из блога Емануел Бермес: Зароњена у дигиталну хуманистику у Берлину

Ове године, моја летња пословна путовања нису ме одвела на Ифлу у Пољску (поздрав онима који су тамо), већ “само” на једну сателитску конференцију у организацији Ифлине Секције академских и истраживачких библиотека у сарадњи са међународним организацијама DARIAH и LIBER. Ова конференција, која је одржана у Берлину од 15. до 17. августа, имала је следећу тему: Дигитална хуманстика – прилике и ризици: повезивање библиотека и истраживања а ја сам била позвана као један од двоје уводничара, што ми је пружило прилику да говорим о пројекту Corpus који је у центру мојих интересовања у овом тренутку.

ifladh

Конференција је почела уводним предавањем Томе Тасовца, директора београдског Центра за дигиталне хуманистичке науке, коме је постављено тешко питање: како можемо да дефинишемо дигиталну хуманистику? Тома одговара: са оклевањем. Дигитална хуманистика није једна дисциплина, већ читава колонија пракси.

Презентације следећег дана јасно су илустровале различитост предметних пракси: од организације едитатона на Википедији до креирања збирке архивираног веба о историји уметности, од дубинског истраживања Аполинерове поезије до стварања колаборационог сајта који се бави докуметовањем бразилског архитектонског наслеђа. У својој презентацији дала сам неколико примера пројеката у које је била укључена Национална библиотека Француске, који библиотеци постављају питање стављања на располагање масивних дигиталних корпуса у контексту дигиталне науке (дигитална ученост – израз је за који сматрам да је обухватнији него дигитална хуманистика јер неки од пројеката на којима радимо не долазе из хуманистике). Рут Валак се вратила на ово питање „шта јесте а шта није дигитална хуманистика“, цитирајући Стивена Рамзеја: да ли смо сви већ „едупанкери“ који се бавимо дигиталном хуманистиком занатски средствима која имамо?

Међутим, као Ифлин сателит, ова конференција није била заинтересована за дигиталну хуманистику пер се, већ за улогу библиотека. У својој презентацији, Тома Тасовац је прозвао дигиталне библиотеке који би могле да понуде приступ тексту, али не као статичком објекту, већ у виду услуге и радног процеса, омогућавајући не само коришћење услуге на флексибилан начин путем API-ja (апликационог програмског интерфејса), већ и повратна побољшања текста која би дошла од самих истраживача.

Надовезујући се на ово последње, узео је пример ОЦР-а (оптичког препознавања карактера), подсећајући да се „не треба стидети лошег ОЦР-а“, већ да је веома важно да се дозволи истраживачима да га исправљају.

У овом контексту, дигиталне библиотеке видимо као инфраструктуре које треба да омогуће подједнако добро и блиско и удаљено читање. Оне са дигиталном хуманистиком деле изазов интероперабилности и комуникације. Неки подаци могу да буду у рестриктивном приступу (Тома користи одличан еуфемизам стидљиви подаци), али је веома важно назначити услове под којима их истраживачи могу користити: управо то је циљ будуће „Повеље о поновној употреби података из домена културе“, коју DARIAH и Европеана управо развијају. Уколико вас ова тема интересује, можете да попуните анкету у вези са принципима ове повеље.

Такође се поставља питање какво образовање би било неопходно библиотекарима који ће се бавити овим питањима. Лоте Вимлс, која ради у Лабораторији Краљевске и националне библиотеке Холандије, представила је петодневни образовни програм, који ће кренути почетком нове школске године, и чије основне компоненте дају добру основу за обуку једног дејта библиотекара

Ако о свему овоме желите да сазнате више, размислите о придруживању заједници „ДХ библиотекара“. Имајте на уму постоје две комплементарне радне групе, обе и даље примају заинтересоване чланове: група „Библиотеке“ у оквиру DARIAH-е, коју воде Сали Чејмберс и Тамара Бутиган и група „Дигитална хуманистика“ у оквиру LIBER-а, коју воде Лоте Вилмс и Андреас Дегквиц. А следећа у чему учествујем је симпозијум у октобру у Франкфурту New Directions for Libraries, Scholars, and Partnerships: an International Symposium као и струдијски дан ADEMEC-а (L’Association des Diplômés et des Étudiants du Master de l’École des Chartes – Удружење дипломираних и мастер студената Високе националне школе за изучавање историје)  у Паризу 14. октобра, Humanités numériques et données patrimoniales : publics, réseaux, pratiques. Позивам вас све да дођете, улаз је бесплатан!

Емануел Бермес је заменица директора услуга и мрежа Националне библиотеке Француске и то за научна и техничка питања. Њен блог о интернету, библиотекарству и џему од смокава је под лиценцом CC BY-NC.

vuk_title

Расковник: речничка платформа

Институт за српски језик САНУ и DARIAH-RS Вас позиваju да присуствујете лансирању пројекта: Расковник: речничка платформа, које ће се одржати 29. марта 2017. г. са почетком у 13 часова у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

 

Програм

  • Академик Александар Лома, Уводна реч
  • Снежана Петровић (Институт за српски језик САНУ): Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ: искуства и изазови
  • Тома Тасовац (Центар за дигиталне хуманистичке науке и DARIAH-RS): Речничка платформа Института за српски језик САНУ у контексту европских истраживачких инфраструктура

Расковник је дугорочни пројекат Института за српски језик САНУ, који се реализује уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а у сарадњи са Центром за дигиталне хуманистичке науке (ЦДХН) при Факултету за медије и комуникације (ФМК), Дигиталном истраживачком инфраструктуром за уметност и хуманистику у Републици Србији (DARIAH-RS) и Европском мрежом за електронску лексикографију (ENeL).

Јавности ће преко веб-адресе http://raskovnik.org по први пут на једном месту постати доступна претражива дигитална издања различитих речника, међу којима су за сада Српски рјечник Вука Kараџића, Речник косовско-метохиског дијалекта  Глише Елезовића и Речник говора јужне Србије Момчила Златановића.

IMG_4800

Објављена публикација о отвореном приступу

Након успешне организације скупа Музеји и изазови отвореног приступа, задовољство нам је да Вам представимо и електронску верзију публикације Отворени приступ музејској документацији у Србији: искуства, изазови и потенцијали.

Отворени приступ (PDF)

Још једном се захваљујемо свим учесницима, предвачима, панелистима и гостима.

Галерију слика са скупа можете погледати у наставку овог чланка.

Наставите са читањем Објављена публикација о отвореном приступу