Архиве категорија: Пројекти

LIBER покреће Радну групу за дигиталне хуманистичке науке

Дигитализација је отворила збирке многих европских истраживачких библиотека за нове методе истраживања у хуманистичким наукама. Ипак, нису све библиотеке биле у могућности да учествују у овоме упркос великом потенцијалу за сарадњу.  Да би се поспешиле постојеће активности и охрабриле заинтересоване библиотеке, LIBER (Лига европских истраживачких библиотека) је успоставио Радну групу за дигиталне хуманистичке науке и сада тражи заинтересоване чланове. Они могу да се јаве једном од ко-председавајућих ове Радне групе: Андреасу Деквицу, главном библиотекару на Хумболт универзитету или Лоте Вилмс, саветници за дигиталну ученост у Националној библиотеци Холандије, са кратким описом досадашњег искуства и начина на који могу да допринесу раду групе.

Дигиталне хуманистичке науке

„Дигиталне хуманистичке науке представљају област научно-истраживачких  активности на месту где се срећу рачунарство или дигиталне технологије и хуманистичке дисциплине. Могу се дефинисати као нови начини за бављење научним истраживањима, које укључује колаборативно, трансдисциплинарно и рачунарски ангажовано истраживање, учење и објављивање. Оне уносе дигиталне алате и методе у проучавање хуманистичких наука препознајући да свет штампаних извора није више главни медијум за производњу и дистрибуцију знања.” – Википедија

LIBER је наслутио да библиотеке играју кључну улогу унутар дигиталних хуманистичких наука, како је и наведено у нацрту Стратегије LIBER-а 2018-2022 под називом Библиотеке као чворишта за дигиталне вештине и сервисе.

Активности

Радна група ће се концентрисати на стварање библиотечке мреже знања око дигиталних хуманистичких наука унутар Европе. Циљ ове мреже знања био би да поспеши дељење знања, унапређивање сервиса за академску заједницу и самим тим јачање односа између европских истраживачких библиотека и дигиталних истраживача. Ова Радна група ће бити контактна тачка за било коју библиотеку, чланицу LIBER-а, која има питања у вези са дигиталним хуманистичким наукама и имплементацијом у њихове организације.

Сарадња са истраживачким инфраструктурама

Дигитална ученост привукла је веома активну заједницу широм Европе. Истраживачи раде заједнички преко граница својих земаља и проналазе се у европским истраживачким инфраструктурама као што су DARIAH или CLARIN. Оне су природна места за повезивање научне заједнице и уверавање да су библиотеке иделани истраживачки партнери у свом домену.

Да би се олакшала комуникација, одговарајућа Радна група ће бити успостављена унутар истраживачке инфраструктуре DARIAH. Групе ће бити увезане тако што ће омогућити члановима да се укључе у више група и представљају библиотеку или истраживачку заједницу.  Где је то могуће, успоставићемо заједничке активности где се две заједнице могу пронаћи  и радићемо заједно на дисеминацији резултата обе групе. За више информација о DARIAH Радној групи, молимо да контактирате Сали Чејмберс.

Радна група ће радити две године. Током овог периода, очекујемо да ћемо остварити наш циљ, односно оформити мрежу знања широм Европе. У иделаном случају, заједница ће до тада бити у стању да настави да шири мрежу и без помоћи Радне групе.

Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” укључене су у Радну групу још у фази њеног формирања, а заинтересовани могу да се јаве др Адаму Софронијевићу и Тамари Бутиган Вучај.

5411002223_f38b43fbec_b

Европски грант за српске дигиталне хуманисте

Европска комисија, у оквиру програма за истраживања и иновације Хоризонт 2020, доделила је више од 2,7 милиона евра истраживачима из 12 земаља, међу којима је и Србија, за развој дигиталне инфраструктуре за уметност и хуманистику.

У оквиру награђеног пројекта ДЕЗИР, који ће трајати следеће три године, Центар за дигиталне хуманистичке науке (ЦДХН) при Факултету за медије и комуникације (ФМК) ће предводити и координисати све образовне активности на европском нивоу.

„Искрено се надам се да ће од наших пројектних активности корист имати и друге институције у Србији,” изјавио је Тома Тасовац, директор ЦДХН-а. „За нашу земљу је изузетно важно да се квалитет дигитализације и употребна вредност дигитализованог културног наслеђа подигну на један виши и професионалнији ниво.”

У пројекту ДЕЗИР учествују истраживачи из Белгије, Велике Британије, Израела, Немачке, Пољске, Србије, Финске, Француске, Чешке Швајцарске и Шпаније.

„Свако доба одговара на изазове које му поставља време. Циљ наше институције јесте да развија истраживања и разумевање трансформација кроз које пролазе појединци, култура и друштво у ‘ери комуникација и иновација’.” — истакла је проф. др. Нада Поповић Перишић, емеритус Факултета за медије и комуникације.

Од свог оснивања 2008. године, ЦДХН развија дигиталне алате и методе са циљем да историјско, књижевно, културно и уметничко наслеђе учини доступним, употребљивим и отвореним за креативне рачунарске интервенције.

Од 2015. године, Центар функционише у склопу Факултета за медије и комуникације (ФМК).

Хоризонт 2020 је до сада највећи програм Европске уније за истраживања и иновације са буџетом од скоро 80 милијарди евра које ће бити уложене у периоду од седам година (2014 – 2020).

logo-english-horses-landscape

Национални агрегатор за Европеану у Србији

У оквиру изградње дигиталне инфраструктуре DARIAH-RS, Народна библиотека Србије започела је процес успостављања Националног агрегатора за Европеану.

Национални агрегатор за Европеану је сервис који прикупља метаподатке за дигитализовану грађу из различитих институција културе (библиотека, музеја, архива) на нивоу једне земље, усклађује их са међународним стандардима и испоручује их Европеани.

Европеана је портал преко кога се може приступити скупу од 40 милиона дигиталних објеката из преко 3.000 библиотека, музеја и архива из читаве Европе.

Досадашње искуство

02d467b4fbb0f94b0c1804fbe7395e27
Из дневника Миодрага Петровића (1888-1950)

До успостављања националног агрегатора, само неколико институција културе из Србије било је у прилици да сарађује са Европеаном и да на тај начин своју дигитализовану грађу учини доступном преко ове јединствене дигиталне библиотеке, музеја и архива и то углавном кроз европске пројекте.

Тако је Народна библиотека Србије кроз пројекат „Europeana Collections 1914-1918” учинила доступним 2.000 дигитализованих докумената из Првог светског рата преко портала Европеана. Југословенска кинотека је кроз пројекат „EFG – European Film Gateway” омогућила да 63 филма са тематиком Великог рата буде доступно за гледање преко Европеане.

Музеј примењене уметности је кроз пројекат „Europeana Fashion” дигитализовао и учинио доступним преко Европеане око 500.000 музејских објеката из своје збирке. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је кроз пројекат „Europeana Newspapers” у Европеану укључила преко 700.000 страница старе српске штампе, од чега је 400.000 страница претраживо у пуном тексту.

И, најзад, Библиотека града Београда кроз пројекат „LoCloud” трага за решењем у домену дигиталних библиотека за мање билиотеке, а кроз пројекат „Europeana Awareness” спровела је прикупљање грађе из Првог светског рата из приватних збирки и то у три јавне библиотеке: у Београду, Чачку и Новом Саду.

Нова фаза у развоју дигиталне инфраструктуре

Са успостављањем Националног агрегатора за Европеану, све институције културе Републике Србије моћи ће да своје дигиталне објекте учине доступним преко европског портала Европеана.

Иницијатива о Националном агрегатору за Европеану подржана је од саме Европеане, од Министарства културе и информисања, као и од Делегације Европске уније у Србији, која је кроз овај пројекат препознала јачање европских интеграција у домену дигитализације културне баштине наше земље. Уговор о размени података између Народне библиотеке Србије и Европеане потписан је у августу 2015. године.

Национални агрегатор биће основа за први национални регистар дигитализоване грађе у Србији, који ће омогућити увид у резултате континуираних напора на плану дигитализације културне и научне баштине. Такође, културна баштина Србије у дигиталном формату биће видљивија и доступнија, а баштинске институције повезане на потпуно нови начин. И последње, али не најмање битно, ова иницијатива ојачаће међународну сарадњу институција културе на пољу дигитализације.