Ка дигиталној лексикографској инфраструктури

У четвртак, 24. децембра 2015. године, са почетком у 12 сати, у Српској академији наука и уметности, Кнез Михаилова 35/I спрат, сала 2, биће одржано предавање

Дигитализација штампаних и рукописних речника: ка изради дигиталне лексикографске инфраструктуре за српски језик

 

Поздравну реч одржаће академик Александар Лома.

Говоре Снежана Петровић, Тома Тасовац и Ана Тешић.

Предавање заједнички организују Институт за српски језик САНУ и DARIAH-RS.

da134058eefa52ef_640_manuscript

Оптичко препознавање рукописне грађе

У уторак, 17. новембра, са почетком у 12 часова, у Универзитетској библиотеци биће одржано предавање Ане Томаси на тему напредних техника и метода у процесу дигитализације.

 

Ана Томаси представиће програме француске комапније B.I.T. (Bureau Ingénieur Tomasi) који омогућавају напредну обраду дигитализованих слика путем оптичког препознавања карактера.

Програм BIT-Alpha је специајлно развијен за обраду историјских докумената и омогућава адаптивно оптичко препознавање карактера. Биће пердстављени и програми BIT-Beta и BIT-Lex, као и експериманталне могућности оптичког препознавања рукописних материјала.

Предавање организују Франкофони центар за универзитетску успешност, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ и ДАРИЈА Србија.

logo-english-horses-landscape

Национални агрегатор за Европеану у Србији

У оквиру изградње дигиталне инфраструктуре DARIAH-RS, Народна библиотека Србије започела је процес успостављања Националног агрегатора за Европеану.

Национални агрегатор за Европеану је сервис који прикупља метаподатке за дигитализовану грађу из различитих институција културе (библиотека, музеја, архива) на нивоу једне земље, усклађује их са међународним стандардима и испоручује их Европеани.

Европеана је портал преко кога се може приступити скупу од 40 милиона дигиталних објеката из преко 3.000 библиотека, музеја и архива из читаве Европе.

Досадашње искуство

02d467b4fbb0f94b0c1804fbe7395e27
Из дневника Миодрага Петровића (1888-1950)

До успостављања националног агрегатора, само неколико институција културе из Србије било је у прилици да сарађује са Европеаном и да на тај начин своју дигитализовану грађу учини доступном преко ове јединствене дигиталне библиотеке, музеја и архива и то углавном кроз европске пројекте.

Тако је Народна библиотека Србије кроз пројекат „Europeana Collections 1914-1918” учинила доступним 2.000 дигитализованих докумената из Првог светског рата преко портала Европеана. Југословенска кинотека је кроз пројекат „EFG – European Film Gateway” омогућила да 63 филма са тематиком Великог рата буде доступно за гледање преко Европеане.

Музеј примењене уметности је кроз пројекат „Europeana Fashion” дигитализовао и учинио доступним преко Европеане око 500.000 музејских објеката из своје збирке. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је кроз пројекат „Europeana Newspapers” у Европеану укључила преко 700.000 страница старе српске штампе, од чега је 400.000 страница претраживо у пуном тексту.

И, најзад, Библиотека града Београда кроз пројекат „LoCloud” трага за решењем у домену дигиталних библиотека за мање билиотеке, а кроз пројекат „Europeana Awareness” спровела је прикупљање грађе из Првог светског рата из приватних збирки и то у три јавне библиотеке: у Београду, Чачку и Новом Саду.

Нова фаза у развоју дигиталне инфраструктуре

Са успостављањем Националног агрегатора за Европеану, све институције културе Републике Србије моћи ће да своје дигиталне објекте учине доступним преко европског портала Европеана.

Иницијатива о Националном агрегатору за Европеану подржана је од саме Европеане, од Министарства културе и информисања, као и од Делегације Европске уније у Србији, која је кроз овај пројекат препознала јачање европских интеграција у домену дигитализације културне баштине наше земље. Уговор о размени података између Народне библиотеке Србије и Европеане потписан је у августу 2015. године.

Национални агрегатор биће основа за први национални регистар дигитализоване грађе у Србији, који ће омогућити увид у резултате континуираних напора на плану дигитализације културне и научне баштине. Такође, културна баштина Србије у дигиталном формату биће видљивија и доступнија, а баштинске институције повезане на потпуно нови начин. И последње, али не најмање битно, ова иницијатива ојачаће међународну сарадњу институција културе на пољу дигитализације.